Земља гост

ЈАПАН, СРЕДИШТЕ „НА КРАЈУ СВЕТА”
Народ од кога треба учити
Није јапанска економија створила јапански дух, културу, етику, поглед на свет, самурајску традицију, него је било управо супротно. Јапанци су будно учили од других и убрзо постајали бољи од њих. Учити од других, остати веран сопству. Тим древним науком руководили су се кроз миленијуме, показавши његову супериорност у различитим временима и ситуацијама, све до дана данашњег. Упоредо са економским и технолошким успесима, Јапанци су почели да утичу на светска кретања у уметности, филозофији, спорту, моди, исхрани, начину живота. Зен будизам, борилачке вештине, икебана, бонсаи, оригами, макробиотичка исхрана, караоке – то су само неки од бројних јапанских „производа” који су током последњих деценија освојили свет. На овогодишњем Међународном сајму књига у Београду, баш као и у овом издању „Националне ревије”, Јапан је специјални гост

Пише: Драган Миленковић

Јапан је посебна земља. Земља необичне културе, интересантних обичаја, оригиналног начина исхране, организације друштва, филозофије, уметности и књижевности. Иако су много тога примили из древне Кине и Кореје, пуно научили од Запада, Јапанци су све то умели да тако прилагоде себи, реформишу и преобрате, да постане чисто јапанско.
Нема земље која је последњих деценија извршила толики утицај на дешавања и трендове у свету, било то у области филозофије, културе, начина исхране, привреде, спорта, забаве и начина живота – као што је то учинио Јапан. Зен будизам, борилачке вештине, икебана, бонсаи, оригами, макробиотичка исхрана, караоке, то су само неки од „производа” земље која се географски налази „на самом крају света”. Површине је не веће од Италије, са мало природних и енергетских ресурса, али са невероватним људским потенцијалом, вредним, упорним, дисциплинованим, маштовитим људима, који све што започну морају да добро ураде и да то ураде до краја.
Економски развој Јапана не престаје да привлачи пажњу јавности у свету. Импресивни привредни и финансијски резултати, савремена структура привреде, динамичан развој, доминација у области електронике, роботике, аутомобилске и хемијске индустрије у периоду шездесетих и седамдесетих година, наставили су се ширењем јапанске доминације у све више привредних грана. Сви ови резултати, често називани „јапанским чудом”, остварени су у ситуацији потпуне оскудице природних потенцијала, што „чуду” додаје још један елемент невероватности.

НАДМАШИВАЊЕ УЧИТЕЉА

Већина аутора који пишу о Јапану слажу се у једном: поред чисте економске анализе успеха те земље, никако не смеју да се запоставе социолошко-историјски услови који су Јапан довели до економског успона какав има данас. Јапанци су током своје дуге историје показали да су веома добри ученици и да врло брзо превазилазе своје учитеље. Први јапански учитељи, наравно, били су Кинези, од којих су Јапанци од V века примали прве плодове културе, а са њом и привреде.
Становници Великог кинеског царства, једне од тада најнапреднијих и најразвијенијих држава света, пренели су Јапанцима религију будизам, писменост, основе уређења државе, али и тадашња достигнућа пољопривреде и занатства.
Веома брзо Јапанци су на многим пољима напредовали, па се већ од VIII века у Кину из Јапана увозе предмети од лакираног украшеног дрвета и оружје, које је у Кини било веома цењено. Као нација, Јапанци су, од самих почетака, показали веома велики смисао за естетику и рационализацију. Кинези су често са завишћу констатовали да после неког времена извесни кинески производи у Јапану доживљавају толико велика усавршавања да се касније, чак и у земљи порекла, тешко могу препознати.
Највећи део територије Јапана чине планине и висови, док долине и низије заузимају не више од 32 посто укупне површине земље. Дуги ланци планина по средини главних острва раздвајају Јапан на два дела, онај који је окренут Пацифику и онај окренут Јапанском мору. Реке, брзе и кратког тока, сливају се са планина и уливају у море и океан.
Јапански архипелаг је једно од најтруснијих подручја света – земљотреси су врло чести. На његовој територији има много топлих минералних извора, гејзира, али и вулкана. Тренутно у Јапану има 60 живих вулкана и велики број оних који се сматрају угашеним. Један од њих је и прелепа планина Фуђи, која је један од јапанских националних симбола.
Иако не међу највећим по површини, Јапан је увек био међу нацијама које имају бројно становништво. Средином XIX века у Јапану је живело око 33 милиона људи, док подаци из 1992. говоре да је становништво Јапана на крају XX века било 124,5 милиона људи, што Јапанце чини седмом нацијом по бројности у свету.
Иста царска породица (династија) Јапаном влада преко 2.660 година – рекорд само по себи у свету. У XI веку у Јапану је дошло до јачања ратничких кланова и формирања класе самураја, чији угледни представници постепено преузимају власт од цара, као регенти и шогуни. Јапан је само кратко време био под утицајем странаца, у другој половини XVI века, када су католички мисионари из Португалије успели да у хришћанску веру преобрате неколико стотина хиљада становника. Али, осетивши опасност од страних утицаја, шогуни из породице Токугава наредили су 1603. године протеривање хришћана и скоро потпуну изолацију, која је трајала два и по века.

ДИЗАЊЕ ИЗ ПЕПЕЛА

Под претњом смрти Јапанац није смео да оде са острва, а странцима је било забрањено пристајање на обалама Јапана, осим неколико холандских бродова током године у луци Нагасакија. Јапан се тако задуго одвојио од света, али је развио једну потпуно оригиналну културу. Изолацијом од света Јапан је успео да, за разлику од већине земаља Азије, избегне да постане жртва инвазије колонијалних сила из Западне Европе.
До поновног отварања Јапана према свету дошло је 1858. године под притиском Американаца, којима је на Пацифику била потребна станица у којој ће се њихови китоловци снабдевати храном, водом, угљем и другим потребама. Надмоћ у технологији дошљака запањила је Јапанце и приморала их да прихвате већину америчких захтева. Јапанци су одмах почели да преуређују земљу и да рапидно усвајају знања и технологију Запада. Земља се индустријализовала, модернизовала, јачала економски, а у животу Јапанаца дошло је до праве револуције. Самураји више нису смели да носе мачеве, морали су да исеку перчине, а друштвене класе су укинуте.
Земља је јачала економски и војно, у складу са паролом тадашње политичке елите фукоку кјохеи (обогати земљу, ојачај армију ). Јапан је почео да показује да има своје интересе у Кореји и да шаље трупе у Кину, водио рат против царске Русије и спектакуларно је победио, а у Другом светском рату постао члан трипартитног пакта са фашистичком Немачком и Италијом, да би на крају заратио са САД. Након првих успеха, јапанска ратна машина се заморила. После бомбардовања Токија и других градова, у августу 1945. године САД су бациле две атомске бомбе на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки, убивши неколико стотина хиљада цивила одједном. Када је и СССР ушао у рат, Јапан је, не могавши да се одупре дуплираној снази противника, 15. августа 1945. капитулирао.
Спаљена и уништена земља, становништво без хране и основних потреба – Јапану су под окупацијом следиле дугогодишње патње. Земљом су практично владали Американци. Они су иницирали читав низ друштвених и економских реформи, али су Јапан држали под снажном контролом. Јапану је прогнозирано дугогодишње сиромаштво, али самопрегор и радни елан, друштвена свест обичних људи, ентузијазам појединаца и невероватна жеља за успехом почели су да привреду земље дижу из пепела.
Непуних двадесет година после краја Другог светског рата напори Јапанаца довели су до таквих резултата да је почело да се говори о „јапанском економском чуду”. Упоредо са економским и технолошким успесима, Јапанци су почели да утичу на светска кретања у уметности, филозофији, у спорту, у свету моде, начину исхране, начину живота. Крај XX и почетак XXI века Јапан је дочекао као једна од економски и технолошки најјачих, најпознатијих, најинтересантнијих и најутицајнијих земаља света.
Већина људи која је боравила у Јапану слаже се да ова земља никада не би постала један од светских лидера да, усвајајући туђе резултате, није задржала чврсте везе са сопственом традицијом, а организацију друштва и земље скоро потпуно задржала по узору на ону која је владала у време шогуна. Велика улагања у образовање, брига о људима, али и истовремено подређивање појединачних интереса интересима нације, довели су Јапан до садашњег степена развоја, по којем се неприкосновено сврстава у водеће земље света.

***

Порекло сунца
Јапанци своју државу зову Нихон или Ниппон. Кинеским идеограмима, који су као писмо у званичној употреби у Јапану, ово име пише се са два знака, од којих први означава сунце, а други књигу, или порекло. Тако назив Јапана може да се тумачи и као „порекло сунца”, одакле је, вероватно, изведен у свету популаран назив „Земља излазећег сунца”.

***

Острва
Територија Јапана састоји се од четири велика и још око 3.900 малих острва. Пружају се са североистока на југозапад, дуж источне обале азијског континента, од 30. до 46. степена северне географске ширине, на укупној дужини од око 2.400 километара.